Drvo

Drvo je elementarno i esencijalno – i kao materijal i kao simbol. Posmatrano kroz istoriju civilizacije tretirano je bez negativnog predznaka, kao plemenito i sveto, neraskidivo vezano za čoveka i njegove aktivnosti. Mnogostruka značenja koja mu se pripisuju, u različitim vremenima i kod raznih naroda, nose i materijalnu i simboličku vrednost.

Naša kultura ima blizak odnos sa drvetom. U slovenskoj mitološkoj tradiciji vrhovno božanstvo je Perun, čije ime izvorno znači hrast koji je ujedno je jedan od oblika njegovog pojavljivanja. Važnost ovakvog odnosa koji počiva na simbolici proteže se kroz celokupnu istoriju kulture, pa je pagansko obožavanje hrasta suptilno inkorporirano u hrišćanstvo kroz upotrebu njegove grane u najvećem hrišćanskom prazniku Božiću. Ovaj običaj nije samo slovenski već se pripisuje i ostalim evropskim narodima, gde je u većini kultura svet prikazivan kao stablo.

Žir se može posmatrati kao slika mikrokosmosa, umanjena predstava pozitivnog principa po kom svet funkcioniše. Rast drveta je paradigma stvaranja, a naša aktivnost oblikovanja drveta jeste naš udeo u oblikovanju sveta.

I prirodi i čoveku, da bi nešto stvorili, neophodno je vreme. Dok stablo u svom jezgru ima merač vremena u obliku godova, čovek korišćenjem drveta utiskuje u njega vreme. Drveni komad vremenom trpi estetsku pomenu, menja boju, donekle oblik i, što je stariji, dobija na vrednosti. Stari predmeti su nosioci vremena, koje podrazumeva naše prisustvo, navike i iskustvo. Komad od drveta koji smo nasledili za nas ima sentimentalnu (nadestetsku) vrednost. Isto je i sa predmetom koji ostavljamo u nasledstvo jer funkcioniše kao veza između prošlosti i budućnosti.

Uticaj svakog pojedinačnog drveta, u složenom sistemu kakav je šuma preslikava se na uticaj koji šuma ima na ono što je okružuje. Takav princip, međudejstva i saživota, prenosi se na čovekov stvoreni svet u kojem oblikovanje drveta igra važnu ulogu. Bilo da je reč o funkcionalnom korišćenju drveta kroz pravljenje predmeta za upotrebu ili o oblikovanju radi estetskog uživanja, specifičan odnos koji stvaramo sa komadima napravljenim od drveta može se čitati kao replika složenog šumskog sistema.

Svest o važnosti svakog pojedinačnog drveta, kao i kompleksnih šumskih sistema, podrazumeva odnos održive eksploatacije. S tim u vezi, čitav dvadeseti vek je obeležen pošumljavanjem na svetskom nivou. U našoj zemlji je posle Drugog svetskog rata, na talasu obnove i modernizacije Evrope, osnovan pokret Mladi gorani koji se bavio isključivo pošumljavanjem.

Specifičan odnos koji imamo prema drvetu uslovljen je time što smo simbolično i fizički okruženi drvećem. Dolazimo iz kraja koji se zove Šumadija čije je ime direktno izvedeno iz reči šuma. To nam daje nam legitimitet koji počiva na subjektivnom uverenju da je drvo duboko ukorenjeno u naš mentalitet. Mi poštujemo, razumemo i volimo drvo.

Savremeno doba obeleženo je korišćenjem veštačkih i hi-tech materijala, otuda je svaki komad drveta koji držimo blizu sebe veza sa prirodom, sa precima i potomcima.