GIR Procesi

“Mi smo grubi deo proizvodnje, pravimo ploče, elemente, krojimo, brusimo…u stvari pokušavamo da od građe koju imamo napravimo nešto što bolje možemo”.

Prvi pogon: Suživot čoveka i mašine

Građa, drveni materijal, u GIR stiže u sirovom stanju. U sušarama se suši i tretira 30/60/90/120 dana, zatim se stavlja na raspolaganje u magacin suve građe spremne da uđe u proces proizvodnje. Prva faza u procesu proizvodnje odvija se u prvom pogonu, odnosno u pogonu Proizvodnje ploča i elemenata. U ovom mehanizovanom i tehnološki naprednom sektoru radi preko sto ljudi. U ovoj fazi obrade drveta radi se krojenje i obrada građe, prave se ploče i elementi koji nastavljaju svoj proizvodni ciklus u sledećem, Mašinskom pogonu u kom se rade složene i komlikovane mašinske operacije. Da bi inženjeri koji rade na komplikovanim CNC mašinama mogli da nastave neophodna im je priprema koja se obavlja u prvom pogonu.

Dinamika rada se odvija prema potrebi posla. Svaki sektor, unapred dobija zadatke: šta, koliko, kako i kada treba napraviti.

Ivica: Radi u pogonu 6 godina: “Sve unapred znamo, imamo datume za kada šta treba da se uradi, ali kada stigne hitan nalog, posao se menja, i sa rada na jednoj mašini ili jednom elementu, prelazi se na nešto drugo”.

Prvi pogon je najbliži sirovom materijalu i prirodi, ali je sa druge strane uslovljen mehanizacijom. Budući da je drvo specifičan materijal, živ i zahtevan, da biste ga upoznali potrebno je određeno vreme i strpljenje. Strpljene podrazumeva i koncentraciju, jer se radi sa komplikovanim mašinama.

Dejan: 16 godina, u GIR-u je od samog početka, prošao je kroz sve sektore i poznaje gotovo sve procese: “Ako zeliš, u posao možeš da uđeš brzo. Sećam se perioda kada se radilo bez mašina, bilo je mnogo teže, procesi su bili fizički naporniji. Sada je ne samo lakše već je i proizvod je kvalitetniji.”

Rad na jednom elementu ne zahteva nužno poznavanje konačnog proizvoda, ali činjenica da je u GIR-u veliki broj majstora prošao kroz sve sektore i da poznaje skoro sve etape u proizvodnji jednog komada nameštaja, samo pomaže njihovom efikasnijem i stručnijem poslu. Ovaj pogon je značajan i kada je reč o uštedi građe. Naime ovaj sektor predstavlja vreme i mesto gde se i kada se vodi računa o ekonomičnoj upotrebi materijala.

Prvi pogon je bitno mesto za čitavu fabriku i ostale procese. Za samo drvo, on je mesto prelaska, jer u njemu drvo prestaje da bude deo prirode i postaje građa za nameštaj.

Površinska obrada: Posvećenost pre svega

Imamo romantičnu predstavu o drvodeljačkom zanatu i nastanku jednog komada nameštaja, jer to i jest čudesno. Čovek uzima iz prirode i veštinom stvara nešto po sopstvenoj viziji. Kada se ta slika nastanka jednog komada nameštaja prenese na čitave serije i kada se svemu tome dodaju najsavremenije mašine i tehnologija, dobija se složen stvaralački i proizvodni sistem kakav je GIR fabrika. Nastanak nameštaja u GIR-u odvija se po složenom algoritmu koji podrazumeva na desetine faza i procesa.

Poslednji proces kroz koji drvo prolazi, pre završnog pakovanja i konačne kontrole jeste površinska, završna obrada.

Pre nego što proizvod stigne u pogon za površinsku obradu on se nalazi u montaži, gde se svi elementi pristigli iz prethodnih pogona sklapaju i lepe u presama u sklopove i proizvod dobija svoj nebrušeni oblik. Brušeni oblik, proizvod dobija u pogonu površinske obrade gde ljudi ručno bruse sve komade, i pripremaju ih za sledeću fazu koja se odvija u komorama za uljenje i farbanje. Pre nego što uđu u poslednji sektor u kom se odvija završno okivanje i pakovanje na proizvode se pištoljima nanosi ulje, lak ili boja… U pogonu za povšinsku obradu trenutno radi 110 ljudi, među kojima ima starih i iskusnih radnika koji su tu od osnivanja GIR-a i prošli su kroz sve procese i sve pogone, ima i onih koji su tu odskora, mladih i entuzijastičnih radnika koji oduvek rade u istom pogonu. Ljudi koji rade u površinskoj ističu kako je maksimalna posvećenost poslu neophodna da bi se dobio kvalitetan proizvod. Ističu i važnosti sagledavanja celog proizvoda, odnosno puta koji je prošao od razvoja do pakovanja i to dovode u vezu sa timskim duhom koji se bezrezervno neguje.

Milka: “Mi znamo koji put je prošao proizvod pre nego što je stigao do naših ruku. Zbog toga je jako važna međusobna saradnja, kako u pojedinačnim sektorima tako i između njih”.

Nenad: “Igramo u istom timu i tražimo pomoć jedni od drugih, naročito od iskusnijih kolega.”

Ovaj sektor je mehanizovan i opremljen najnovijim mašinama koje zadovoljavaju najviše standarde, ipak, rad rukama i iskustvo koje dugogodišnji radnici u ovom sektoru imaju- nezamenjivo je.

“Sa strane izgleda jednostavno, ali nije, morate steći iskustvo u radu sa drvetom. Ono je poseban materijal, kojem je potrebno vreme. Drvo diše, živo je i potreban mu je živ čovek”.

Kada prolazeći kroz sve pogone na kraju dođete do završne obrade, shvatite koliki je i kakav put prešlo drvo od trenutka kada je kao sirov materijal ušlo u fabriku. Taj put je dug, bučan i prilično mehanizovan. U završnoj obradi je tiše, ljudi su smireni, i prilično svesni važnosti koje finalni dodir ima. Atmosfera je skoro pa meditativna. Ljudi rade rukama. Pogon je mahanizovan koliko je neophodno, ali i dalje ostaje jak utisak ljudskog dodira, završnog pečata bez kog jedan komad nameštaja ne bi bio to što jeste. Površinska obrada je poslednja faza koji drvo u fabrici prolazi. Posle ovog procesa drvo više nije materijal, građa- ono postaje nameštaj.