Čudesni svet tekstila

Svet tekstila je fascinantno mesto. Tapiserije su prisutne u istoriji ljudskog čovečanstva oduvek. Na samom početku, fokus razvoja tekstila nije bio na izgledu već na praktičnosti. Danas, dolazimo u kontakt sa tekstilom na svakom koraku, od odeće koju nosimo do predmeta koji dekorišu naš dom – svet tekstila je nešto što može biti estetski lepo i istovremeno korisno.

Sa obzirom da je tkanje kao praksa jako star zanat – bilo je jako teško naći definiciju šta je zapravo tkanje. Na početku svoje duge istorije, tkanje je posmatrano kao zanat i povezivalo se sa ženskim praksama. Posleratni period je u istoriji umetnosti i u istoriji dizajna doneo promene i preoblikovao naše mišljenje o tekstilima, kao nešto što može imati čisto estetsku funkciju. Iako je ovo i danas slučaj, uz pomoć nekolicine vizionara i kreativaca svet tekstila je doživeo promenu i prisutan je više nego ikada u našoj svakodnevnici.

textiles
textiles

Počeci tekstila i tkanje kao zanat

Dvadesetih godina prošlog veka, Bauhaus škola za umetnost i dizajn je osnovana i sa njom i tekstilno odeljenje koje je kao cilj preispitivalo granice tekstila sa umetnicama poput  Gunta Stolzl, Anni Albers, Otti Berger. Zahvaljujući njihovim teorijama tekstila i modernističkom pristupu, po prvi put u istoriji – tekstilna umetnost i tkanje je viđeno ne samo kao zanat i nešto što se radi u dokolici već kao umetnički medij.

Gunta Štelcl, koja je postavljena za direktorku tekstilne radionice i čije apstraktne tekstilne tapiserije su se mogli videti na zidovima škole, je prihvatila tekstil kao medij.

textiles
textiles

‘Želeli smo da stvorimo žive predmete sa savremenom relevantnošću koja odgovara novom stilu života. Veliki potencijal za eksperimentisanje leži pred nama. To je bilo esencijalno u definisanju našeg imaginarnog sveta, oblikujući naše iskustvo kroz materijal, ritam, proporciju i formu.’

Gunta Štelcl je posetila brojne fabrike da bi naučila više o industrijskom tkanju i tehnologiji bojenja, i eksperimentisala je sa integracijom industrijskih materijala poput celofana i metala, kao i korišćenje tkanja u akustici. Mislimo da je ovo prilično fascinantan pristup sa obzirom da je reč od dvadesetim godinama prošlog veka.

Oti Berger je bila dizajnerka hrvatskog porekla i jedna od najuticajnijih žena koja je studirala a potom i podučavala na Bauhausu. Kao i mnoge tekstilne umetnice (Ani Albers i Gunta Štelcl), Berger je bila primorana da studira tekstilni dizajn – te se nije mogla oprobati u drugim radionicama poput radionice arhitekture ili slikarstva koje su se smatrale muškim disciplinama. Njeni tekstili odišu smirenim i svedenim geometrijskim kompozicijama i daju apstraktni narativ njenoj senzbilnosti. Berger je bila zaista genije, a njeni tekstili su jedan od retkih primera patentiranih proizvoda.

textile

Tekstil kao umetnički medij

Posleratni period je sa sobom doneo i sociopolitičku, ekonomsku, edukativnu i kulturološku promenu i opštu prihvaćenost modernizma, Bauhaus dizajn filozofije i tekstila kao umetničkog medija. Mnogo toga dugujemo upravo Ani Albers, Bauhaus studentkinji čija karijera je doživela vrhunac u Americi kao predavač i mentor modernističkih teorija tekstila. Njene knjige „On Designing“ i „On Weaving“ se i danas smatraju važnim štivom prilikom istraživanja modernističkih teorija tekstila i teorija tkanja.

Ani Albers  je zaista promenila našu percepciju tekstila i Tate Modern u Londonu je nedavno predstavio njenu retrospektivnu izložbu sa monumentalnim paravanima i tapiserijama. Pored toga, Ani je takođe pisala eseje o prirodi tekstila. Zahvaljujući upravo tim spisima, predavanjima i tkanju, tekstil kao umetnički medij je postao opšteprihvaćen i otvorio se novi svet mogućnosti za primenu tekstila u umetnosti.

textiles

Retrospektivna izložba Ani Albers u Tate Modern.

Tekstili danas

Kada govorimo o primeni tekstila danas ne možemo da ne pomenemo Kvadrat – vodeći danski brend koji pomera granice tekstila iznova i iznova. Velika je šansa da ste već do sada došli u kontakt sa Kvadrat tkaninama a da toga niste ni bili svesni – zahvaljujući tome što su vodeći svetski brend u tapaciranju nameštaja, i proizvode tekstile kako za privatnu tako i za javnu sferu. Lista Kvadratovih klijenata je pozamašna, a mogu se pohvaliti i sa kreiranjem velikih arhitektonskih dostignuća poput muzeja Moderne umetnosti, Gugenhajm muzeja u Bilbau, Guanžou opere u Kini.

Ovog puta se fokusiramo više na Kvadrat saradnju sa umetnicima, arhitektama i dizajnerima poput: Verner Pantona, Nana Ditzel, Tord Boontje ili braću Bouroullec, Olafur Eliasson i Saville. Ovo su samo neka od imena koja se mogu naći na Kvadratovoj listi saradnji. Ali ono što ih razlikuje od drugih kompanija jeste taj nestandardni odnos klijent/dizajner i umetnik/komercijalni aranžman. Sve ove saradnje zapravo pričaju priču o korišćenju tekstila, boje i arhitektonskog prostora.

textiles

Bouroullec braća se često pominju u rečenici kada i Kvadrat jer njihov specifični funkcionalizam ide dobro sa estetikom Kvadrata. Već ranije smo govorili o ready-made zavesama i dizajn filozofiji braće Bouroullec.

Jedan od dobrih primera saradnje je Salone del mobile u Milanu 2012. godine kada je Kvadrat pozvao dizajnere i umetnike da stvore nešto novo sa njihovim materijalom Hallingdal. Kvadratova saradnja sa čuvenim umetnikom Olafur Eliasson samo nam pokazuje šta može umetnik da stvori kada mu se da prilika da istražuje nove materijale i tehnologije.

textiles
Olafur Eliasson, Bilderbuchwerkstatt, Berlin, 2015

Svojstva tekstila su zaista fascinatna i ne možemo dočekati da vidimo šta nam budućnost tekstilne industrije donosi sa kompanijama poput Kvadrat koje konstantno pomeraju sopstvene granice.

U GIR Store-u imamo specijalnu selekciju Kvadrat proizvoda – od tepiha do ready-made zavesa. Posetite nas na adresi Trešnjinog cveta 5, i uverite se i sami.