Diter Rams: 10 principa dobrog dizajna

U 20. veku, dizajn je već bio deo našeg svakodnevnog života. U generalnom smislu, dizajn se može posmatrati kao instrument za poboljšanje kvaliteta našeg života. Nedavno smo se osvrnuli na modernistički dizajn nameštaja, i zagrebli smo površinu dizajn (r)evoluje kada je nameštaj u pitanju.

Ne možemo govoriti od modernističkom dizajnu i funkcionalizmu (a bez kojeg nema ni minimalizma) a da ne pomenemo nemačkog industrijskog dizajnera Ditera Ramsa, čije ime se vezuje za čuvenu Braun kompaniju. Ali ova priča nije samo o životu i delu Ditera Ramsa, već se fokusira i na prakse dobrog dizajna i modernistički dizajn u generalnom smislu.

Dieter Rams’s living room, with many of his classic designs, such as the TG 504 Braun reel-to-reel recorder on the wall.

Interior details: The ET 88 World Traveller calculator, that was an inspiration for the iPhone calculator app.

Do određenog nivoa možemo pratiti poreklo dizajna i vezati ga sa industrijskom revolucijom i mehaničkom proizvodnjom. Sve do ranog 20. veka kada je dizajn teorija integrisana sa praksom kroz nova sredstva produkcije – tek tada je modernistički dizajn doživeo pravu ekspanziju i postao ono što predstavlja danas. Cilj dizajna, kako je praktikovano i na Bauhausu u okviru modernizma, jesu proizvodi koji spajaju intelektualne, praktične, komercijalne i estetske zahteve u umetničkom poduhvatu, koristeći nove tehnologije.

Ovi principi, nastali na Bauhausu su se kasnije preneli i u Novi Bauhaus u Čikagu (1937) i u školu za dizajn u Ulmu (1953). Obe škole su dale ogroman doprinos novom načinu razmišljanja koja se tiče ujedinjenja dizajn teorije i prakse u kontrastu sa industrijskim metodama proizvodnje. Ovo je ujedno i trenutak u istoriji kada mašinska estetika ulazi u domen običnog potrošača i postaje vodeći trend. Upravo taj funkcionalizam i racionalizam u dizajnu je prigrlio Diter Rams, postavši zaštitnik principa koje je propagirala škola u Ulmu.

”Škola za dizajn u Ulmu, nije samo škola gde se opredeljujete za određeni predmet, već je više kao zajednica čiji članovi dele iste namere: uspostaviti strukturu i stabilnost u svetu oko nas“ – Tomás Maldonado, Inaugural speech of the Rector of the HfG, 1964.

Krajem sedamdesetih, Diter Rams je postao zabrinut za stanje sveta oko nas i prema njegovim rečima postao je „konfuzija forme, boje i zvuka“. Bitno je istaći, da u tom trenutku Diter je već poznato ime u svetu dizajna.

Diter se zapitao: da li je moj dizajn dobar dizajn? Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, i ne može se izmeriti tako jednostavno, stoga je on kreirao deset pravila dobrog dizajna. Danas se ti principi često nazivaju i „10 zapovesti“ u dizajnu.

Dobar dizajn je inovativan
Mogućnosti za inovativnosti nisu iscrpljene. Tehnološki razvoj nudi nove mogućnosti za inovativni dizajn. Ali inovativni dizajn uvek je u tandemu sa inovativnom tehnologijom i ne može biti kraj sam po sebi.

Dobar dizajn čini proizvod korisnim
Proizvod se kupuje da bi bio koristan. Mora da zadovolji određeni kriterijum, ne samo da bude funkcionalan već da ima i psihološki i estetski karakter. Dobar dizajn naglašava utilitarnost proizvoda, zanemarujući sve što može da odvuče pogled od funkcije.

Dobar dizajn je estetski
Estetski kvalitet proizvoda je integralni deo utilitarnosti istog, jer proizvodi koje koristimo svakog dana utiču na našu ličnost i naše zdravlje. Ali samo dobro izvedeni predmeti mogu biti estetski zadovoljavajući.

Dobar dizajn čini proizvod razumljivim
Pojašnjava strukturu proizvoda. Još bolje – može da učini da proizvod govori. U najboljem slučaju objašnjava sam sebe.

Dobar dizajn je nenametljiv
Proizvodi koji imaju svrhu su poput alata. Nisu dekorativni predmeti a ni umetnička dela. Dizajn predmeta bi trebao biti neutralan i umeren, da se ostavi prostor za ekspresiju korisnika.

Dobar dizajn je iskren
Ne čini proizvod inovativnijim, moćnijim ili više vrednim nego što zapravo jeste. Dobar dizajn ne pokušava da manipuliše korisnikom sa obećanjima koje ne može da ispuni.

Dobar dizajn je dugotrajan
Izbegava biti u trendu, što znači da nikada ne izgleda ni zastarelo. Za razliku od dizajna u trendu, dobar dizajn traje niz godina – čak i u današnjem konzumerističkom društvu.

Dobar dizajn je promišljen do samih detalja
Ništa ne sme biti arbitrarno ili ostavljeno slučaju. Brižljivost i tačnost u procesu dizajna pokazuju poštovanje prema korisniku.

Dobar dizajn je onaj koji vodi računa o okolini
Dizajn daje značajan doprinos očuvanju životne sredine. Ona čuva resurse i smanjuje fizičko (i vizuelno) zagađenje tokom životnog ciklusa proizvoda.

Dobar dizajn je što je moguće manje dizajna
Manje, ali bolje – zato što se koncentriše na suštinske aspekte, a proizvodi nisu opterećeni ne-esencijalnim elementima.

Karijera Ditera Ramsa je bila ekstremno uspešna i može se pratiti sa uspehom Braun kompanije koju je učinio slavnom. Kao glavni dizajnera Braun-a sa posleratnom masovnom proizvodnjom, konzumerizmom, kapitalizmom i generalno uspehom Braun kompanije – rad i delo Ditera Ramsa je našlo put do skoro svakog doma prosečnog potrošača. Mašinska estetika, funkcionalistički pristup dizajnu, i čiste geometrijske linije i oblici jesu postali trend u posleratnom periodu, jer nakon Drugog svetskog svetu su bili potrebni jeftiniji materijali koji se lako mogu masovno proizvesti. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto je mašinska estetika, kao nasleđe Bauhausa postala jedna od prominentnih trendova u istoriji dizajna i prisutna je i danas u kapitalističkom uređenju.

Dizajn je deo svakodnevnog života i važan je jer loše dizajnirani proizvodi ne odgovaraju svojoj primarnoj funkciji i unazađuju nas. U produkt dizajnu, Diter Rams nam je pokazao kako u dobu kapitalizma možemo da funkcionišemo tako da ne kreiramo proizvode lošeg kvaliteta.