Ikone 20. veka – Florence Knoll Basset

U muškoj dominantnoj sferi posleratnog dizajna, Florence Knoll Basset je uspela da ostvari ime za sebe u svetu dizajna kao jedna od vodećih figura.

Florence Margaret Schust ili poznatija za prijatelje kao samo „Shu“ je bila američka arhitektica, dizajnerka enterijera i nameštaja i preduzetnica koja je promenila dizajn kancelarijskog nameštaja zauvek i donela modernizam u kancelarije svakodnevnog potrošača. 25. januara 2019. godine Florens je preminula u 101. godini života, a ovaj blog post se bavi njenom filozofijom dizajna i predstavlja omaž njenom životu i dostignućima.

The Cranbrook Academy of Art Campus, designed by Eliel Saarinen

Počeci

Karijera Florens Knol kao ikone 20. veka je započeta tragedijom. Naime, sa tek 12. godina je ostala bez oba roditelja (otac joj je preminuo kada je imala samo pet godina, a majka joj je umrla u 12. godini). Emile A. Tessin je bio porodicni prijatelj koji joj je ponudio mogućnosti za dalje školovanje u internatu, i Florens se odlučila za Kingswood School for Girls u Bloomfield Hills, Michigan. Direktor škole je bio ujedno i arhitekta Kingswood-a Eliel Saarinen (otac Eero Saarinen-a).

Bliska veza koju je Florens uspostavila sa Eliel i njegovom porodicom je postala osnova za njenu filozofiju dizajna i kontakte koje je kasnije stekla u životu. Prema savetima Eliel-a, Florens je pohađala Cranbrook akademiju dve godine a zatim je otišla u Njujork da studira arhitekturu na Colombia University.

U jeku Drugog svetskog rata, Florens se vratila u S.A.D i kratko radila za Valtera Gropijusa i njegovog učenika i saradnika Marsela Brojera na Kembridžu. 1940. godine je završila arhitekturu na Armour Institute of Chicago (Illinois Institute of Technology). Kako se kasnije prisećela, studirajući kod Mis van de Roea je bila „godina, i to kvalitetna godina“.

Učivši od pionira Bauhausa, Florens je prihvatila i dalje razvila filozofiju „totalnog dizajna!. Njen multidisciplinarni pristup dizajnu i arhitekture je uzimao u obzir i formu i okruženje u celini – počevši od sturkture građevine do enterijera, opremanja, tekstila i drugih materijala. Florens je prezentovala njen dizajn u formi tzv. „paste-up“ prostornih maketa

Florence Knoll paste-up for Cowles Publication. Image from the Knoll Archive.

Želeći da se bavi arhitekturom, Florens se preselila u Njujork gde je upoznala Hans Knol-a za koje je dizajnirala radni prostor za tadašnjeg sekretara odbrane Henry L. Stimson-a i ubrzo je postala Knol-ova asistentkinja za enterijer.

Arhitektura, Dizajn enterijera i nameštaja

Hans Knol je želeo da dovede evropski modernizam novoj publici u Americi i imao je mogućnosti sa obzirom da je bio treća generacija u porodici proizvođača nameštaja. Počeo je da radi sa Florens i ona je jako brzo postala nezamenjivi član njegove firme. 1946. godine Florens i Hans su se uzeli i preimenovali kompaniju Knol saradnici

“Dizajnirala sam arhitektonske (elemente) koji su bili potrebni da bi prostor funkcionisao, elementi poput zidova, stolova i sofa.“ —Florence Knoll

Florens je sa svojim timom u kompaniji pokušala da se izbori sa nestašicom materijala koja je usledila posle Drugog svetskog rata, i to je uspela zahvaljujući čistim linijama, jednostavnim formama i veselim bojama. Ona je takođe bila odgovorna za dovođenje arhitektonskog tima u firmi koji su održavali biznis radeći na raznoraznim projektima.

„1945. godine Florens je uspostavila Knoll Planning Unit – odeljenje za dizajn nameštaja i postavila je norme koje će se kasnije ispostaviti kao standard za modernističke enterijere.“ – Celebrating 100 Years of Florence Knoll Basset

Četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka, pored rada sa Hansom, Florens je takođe dizajnirala individualne komade nameštaja koji su bili deo njene estetike. Niz godina kasnije se u istoriji dizajna ispostavlja da su baš ti komadi postali ikonični komadi nameštaja zauvek ovekovečeni u brojnim pregledima istorije dizajna.

Tekstili

1947. godine Florens je odlučila da se pozabavi pitanjem i nedostatkom tekstila za tapaciranje nameštaja – problem koji shvatila da postoji u njenom okruženju. Ova inicijativa je dostigla zavidni nivo i danas je poznata kao posebno odeljenje – Knolltextiles

„Postalo mi je jasno da odgovarajući tekstili nisu postojali za naše enterijere i nameštaj.“

Florens je koristila manje komade uzoraka koje je pričvrstila na komade kartona – tako stvorivši sistem za izlaganje koji se i danas smatra industrijskom normom. Posao je toliko napredovao da je kasnije razvila i nekoliko tkanina koji su postali norma u opremanju enterijera i nameštaja.

Hans i Florens su bili partneri u privatnom i poslovnom životu (kao i Alvar i Aino Alto, Valter i Ize Gropijus – o kojima smo više pisali u našem Valentine specijalu). Florens i Hans su imali psa, engleskog ovčara zvanog Kartri koji je bio voljen od strane mnogih kako prijatelja tako i poslovnih partnera. Može se čak reći da je Kartri postao maskota njihove firme, sa obzirom da se našao u nekoliko reklama za Knol nameštaj. Ležerna, čupava i skoro animirana pojava psa pored geometrijskog Bauhaus tipa nameštaja je predstavljala veliki kontrast i dala je komadima nežniju i sentimentalniju stranu.

„Kartri je očarao sve, posebno Herberta koji ga je koristio u katalozima, brošurama i reklamama. Takođe se pojavio u VogueThe New Yorker, sa obzirom da je rado želeo da se fotografiše i da bude centar pažnje.

Život Florens Knol je opet pogođen tragedijom 1955. godine kada je Hans preminuo u saobraćajnoj nesreći, ali uprkos svemu, nastavila je da vodi kompaniju i da nadgleda dizajnerske aspekte kompanije. 1957. godine njena firma je počela da radi sa Prvom bankom Majamija, gde je Florens upoznala Harry Hood-a direktora banke za koga se i udala sledeće godine.

Florens je nastavila da radi kao direktor firme i kasnije kao vođa dizajnerskog odeljenja, ali je 1959. godine prodala kompaniju Art Metal Construction kompaniji.

Čak i kada se povukla iz Knola, Florens je povremeno učestvovala u dizajnerskim rešenjima, a jedan od takvih poduhvata je njena retrospektivna izložba u muzeju u Filadefliji. Florens je uzela stvari u svoje ruke i dizajnirala je izložbu u njenom prepoznatljivom „paste-up“ stilu

Čiste linije i izložba koja uzima u obzir izložbeni prostor je ovu putujuću izložbu učinila svedočanstvom da čak i nakon pet decenija, pristup dizajnu Florens Knol je nešto na šta možemo da se ugledamo i danas.