Ikone 20.veka: Marsel Brojer

Prošlog puta smo govorili o Pjer Ženereu a danas proslavljamo rad još jedne ikone 20. veka – Marsel Brojera.

Njegov nadimak među prijateljima i porodicom je bio Lajko, a ostali ga znaju kao Marsel Brojera – mađarsko-američkog arhitektu i dizajnera čija karijera obuhvata skoro sve aspekte dizajna – od kuhinjskog pribora do brutalističkih građevina.

Brojerova posvećenost laganom/čak i beztežinskom dizajnu je bila glavni pokretač u potrazi za novim i minimalnim formama. Ogolivši nameštaj od svega nepotrebnog, dajući mu osećaj plutanja u vazduhu. U manjoj ili većoj meri – ovi koncepti su i danas osnova za stvaranje savremenog dizajna nameštaja. 

Za mnoge, počeci Brojerovog uspeha i filozofije dizajna su usko vezani za Bauhaus školu za umetnost i dizajn (u nekom od prošlih tekstova o Valteru i Izi Gropijus  pominjali smo rad Marsela Brojera). Tokom svojih studentskih dana i kasnije kada je postao direktor radionice nameštaja u Desauu, Brojer je nastavio da traga za novim paradigmama tehnologije u cilju kreiranja nameštaja koji je fleksibilan kao i sami prostor.

Od trenutka kad je stigao na Bauhaus kao osamnaestogodišnjak, Brojerova interesovanja su se menjala od folklora i filmske fikcije, do posvećenosti poboljšanja sadašnjosti i stalnog razmišljanja o budućnosti. Uvek inovativan, Brojer je bio konstantno preokupiran testiranju novih tehnologija koje bi razbile konvencionalne forme – često sa zapanjujućim rezultatima. 

Jedna od najpoznatijih stolica je čuvena Vasili stolica (Wassily Chair) koja je dobila ime po Vasiliju Kandinskom, predavaču i umetniku na Bauhausu. Kada su ga pitali šta je inspiracija za ovu stolicu, Brojer je odgovorio da je bio inspirisan novim biciklom marke Adler koji je nedavno kupio i zbog kojeg je poželeo da se oproba u korišćenju tubularnih metalnih cevi. Iza ovog neobičnog koncepta stoje konstruktivističke teorije De Stijla, i ideja redukovanja klasične klupske stolice na svoje elementalne linije. Ova stolica je epitom mogućnosti modernističke industrije primenjene na svakodnevne upotrebne predmete.

Međutim, stolica koja je donela Brojeru slavu i prepoznatljivost je B32 stolica (Cesca chair). Prilično smo sigurni da ste makar jednom imali priliku da vidite ovu stolicu u nekoj od varijacija (B32 stolica je i danas prisutna u popularnoj kulturi  na filmskom platnu, a često jemožete videti dok skrolujete Instagramom).

Ideja za stvaranje B32 konzolne stolice i korišćenje tubularnih metalnih cevi koje se mogu saviti u formu potiče od ideje stvaranja osećaja „sedenja u vazduhu“.

Ova stolica je predstavljena 1926. godine nakon što su Mart Stam i Mis van de Roe predstavili svoje verzije konzolnih stolica. Dizajn B32 stolice je inovativan iz nekoliko razloga – osoba koja sedi na njoj je imala drugačiji osećaj poput plutanja u vazduhu za razliku od klasične stolice sa 4 nogara. Takođe, stolica zauzima malo prostora i izuzetno je lagana tako da se bez problema može pomerati u enterijeru. Korišćenje pruća i drveta naspram metala evocira na devetnaestovekovni drveni nameštaj koji je proizvodila Thonet firma (a koji je bio u trendu u krugovima modernističkih arhitekata).

Ali današnja popularnost B32 stolice nije stigla preko noći. Nakon predstavljanja stolice, Brojer je izgubio pravo vlasnistva i patenta ove stolice zbog kompleksnih tužbi od strane Antona Lorenza (novog vlasnika Standard Mobel kompanije 1928. godine). Razlog tužbe je upravo prodaja Standard-Mobela Thonet kompaniji. Naime, Anton Lorenz je kupio autorska prava od Mart Stam-a za proizvodnju konzolnih stolica i na osnovu tih papira je tužio Thonet kompaniju za proizvodnju konzolnih stolica. Sa obzirom da ih je Mart Stam prvi proizveo, sva dalja proizvodnja konzolnih stolica je značila povredu njegovih autorskih prava. 

Brojer je nazivao Lorenza „patent razbojnikom“ i obeshrabren dugim procesom suđenja i stalnim saslušanjima, odlučio je da napusti nameštaj od tubularnih metalni cevi i da se okrene prirodnim materijalima – drvetu.

Dizajnirao je tzv dugačku stolicu (Long chair) sa savijenim ramom od laminiranog drveta breze i drvenog sedišta i naslona. Ova stolica je dizajnirana 1935. godine tokom Brojerovog izgnanstva iz Nemačke tokom progana jevreja. Stolica kao inspiraciju uzima stolicu Alvara Alta koju je imao prilike da vidi na sajmu u Londonu. (Možete pročitati više o Alvaru Altu na našeg blogu ovde). U istoriji dizajna, ova stolica je proglašena kao sami vrhunac međuratnog modernizma.

Iako je Lorenz legalno producirao konzolne stolice, među publikom i u posleratnim publikacijama B32 stolica je i dalje smatrana Brojerovom. Konačno, u periodu 1962. – 1963. godine produkcija B32 stolica je pripala pod vlasništvo Marsela Brojera. Ujedno su šezdesete i sedamdesete godine kada se dešava ekspanzija i popularnost modernističkog nameštaja i popularnost B32 stolice prevazilazi sva očekivanja. 

Marsel Brojer je nastavio svoju karijeru prevođenja estetske forme nameštaja u arhitektonske projekte. Realizovao je enterijere i građevine koje su „plutale bez napora“.

Kao i brojne njegove kolege sa Bauhausa, Brojer je na kraju emigrirao u Ameriku, gde je njegova praksa doživela procvat i ogroman publicitet. Bio je pozvan da izloži model kuće u okviru izložbe u MoMI što je polako njegovu arhitektonsku firmu dovelo u sami vrhunac. Možda jedna od najimpozantnijih građevina je Whitney muzej američke umetnosti. Pionir internacionalnog stila poznat po korišćenju stakla i čelika, Brojer je zavoleo beton kao materijal – što ga je svrstalo i u arhitekte brutalizma sa obzirom da građevine koje je projektovao u poslednjim decenijama se mogu svrstati u brutalističke. Ovaj novostečeni afinitet ka teškom i masivnom izgledu je balansirao u radu sa manjim kućama koje je projektovao u tradicionalnim materijalima kao što je drvo. 

Danas, Brojer je jedan od najznačajnijih figura Bauhausa i zaista je ikona 20. veka bez koje bi istorija dizajna bila znatno drugačija.